У кући Радивојевића

Током обиласка косовско-метохијских села поводом акције Мартовско сјећање , чланови удружења Пандурица обишли су село Горњи Дријен. Село се налази у планинском дијелу залеђа Зубиног Потока. У кући Радивојевића у заједници живе двојица браће са својим породицама. Један од браће је војник са Кошара и био је тешко ранјен током рата. Они се баве пољопривредом, сточарством и продајом дрва за огријев. Успију да опстају на својој ђедовини упркос разним проблемима због лоше путне инфраструктуре, лоше електричне мреже и бројних недаћа. Они су добили новац за проширење стамбеног простора и користиће тракторску приколицу заједно са својим комшијама Рашковићима.

Заједно са шлановима Пандурице у обиласку су били свештеник Данило Зиројевић и монах Исајија Дечанац.

Село Дријен

У оквиру акције Мартовско сјећање чланови удружења Пандурица посјетили су Косово и Метохију. Село Дријен се налази недалеко од Зубиног Потока и броји дест српских домаћинстава. Домаћин сусрета је била породица Рашковић , кокој је донирана тракторска приколица. У засеоку имају три куће поменутих домаћина који ће заједно користити приколицу. Ови људи живе од пољопривреде и веома су задовољни донацијом јер је била неопходна за обављање примарних послова.

Како кажу, никада нијесу напуштали своја огњишта и планирају да останиу на њима, упркос
тешкој ситуацији. Са локалним несрпским становништвом имају одређених комшијских проблема али некако превазилазе тај проблем.

Остаје нам да се надамо и вјерујемо у њихову истрајност.

Породица Милосављевић

Дана 07.12.0224. чланови удружења Пандурица заједно са свештеникома Данилом Зиројевићем и монахом Исајиом из манастира Вискоки Дечани , посјетили су село Вукојевићи у околини Зубиног потока на Косову и Метохији. Повод је била акција Мартовско сјећање. Домаћин сусрета је била породица Милосављевић којој је у оквиру акције направњена фасада за кућу и купљена крава. Породица броји шест чланова од којих је двоје малољетно дјеце.Домаћин је изузетно захвалан на помоћи која им ного значи како би опстали на својим вјековним огњиштима .Ова породица никада није напуштала своје село и живи од пољопривреде , и како кажу немају никаву помоћ , живе чисто од свога рада и пласирања својих производа.

Село се налази на обромцима кањона Брњичког језера и удаљено је од Зубиног Потока 15 километара.Макадамски путем се долази до села , који је доста неприступачан.У близини се налази манастир Брњак који смо такође посјетили при повратку.

Срдачно смо се опростили од наших драгих домаћина у нади да ћемо се поново видјети и пожељели им лијеп останак и опстанак.